|
         |
 |
Sve lošije gljivarske sezone u okolini Kragujevca, pre svega u septembru, kada pripremamo izložbu, ove godine su se pretvorile u preskok, izgubljenu gljivarsku godinu, koja je doslovce, potrajala petnaestak dana kraja maja i početka juna. Jun sušan, vreo, nema lisičarke, jul i avgust ubistveno suvi, septembar još i gori. Praktično za četiri meseca od juna do kraja septembra u Kragujevcu je pala jedna osrednja kiša. |
Vilino kolo velike sisate levke (Clitocybe geotropa).
|
|
Nedostatak vode u zemljištu, znači manjak hrane za šumu, a to je uzrokovalo gotovo potpuni izostanak mikoriznih gljiva, u leto i jesen prolazeće 2012. godine. Za naše izložbe smo prvo skupljali gljive, samo u okolini Kragujevca, pa smo išli dalje, dok nismo premrežili skoro celu Srbiju. Ove godine smo dovukli deo gljiva iz Mrkonjić grada (uz veliku pomoć prijatelja Bore i Radeta). Ako ćemo po nekakvoj logici, sledeće godine možemo da očekujemo postepeno sušenje šuma i njihov nestanak u sve većim požarima. Jeste malo katastrofično ali gledajući naše bunare, reke i jezera, vode je jednostavno, sve manje.
|
Nije je bilo prošlih sezona, ove se pojavila, Clitocybe geotropa.
|
|
Posle mizerije u septembru i jalovog oktobra, iscedi se nešto kiše, a niske temperature dodadoše rosu. Dođe blag i naravno, nismo ni sumnjali, iznad proseka topao novembar. Kako je kragujevačka pijaca jedan od pouzdanih pokazatelja za pojavu gljiva u prirodi, tako ono malo gljiva što se pojavi u novembru, osvanu i na tezgama. Dobrih jestivih gljiva skoro da nije bi bilo, pa tako seljaci počeše da iznose sve živo što se zateklo u šumi. Na gomilama i u kesama se pojaviše rudnjače (otrovne i jestive), sunčanice, slinavke, nešto miški (ako su bile miške, bar tako mi rekoše). Pojaviše se čak i smrdljive sunčice (Lepiota cristata). Neverovatno šta će neuk čovek da ponudi drugom da pojede.
|
Gde smo se god okrenuli pogled je lečio dušu.
|
|
Kako smo bili "gladni" gljiva otiskivali smo se, kada smo mogli, do borovih šuma, livada i pašnjaka. Zatečena stanja su postajala pravilo da mikoriznih gljiva nema ni za lek, šuma je bila prazna, katastrofa jedna gljivarska, kojoj se ne vidi kraj. Krajem novembra, po blagom sunčanom danu, uputismo se Mileta, Đole i ja do grošničkih šuma (obronci Gledićkih planina). Dan bez vetra, vedar, na hleb da ga mažeš. Ja se natovario opremom, sve u nadi da će biti šta za slikanje, možda čak kakva amanita, što bi me do neba obradovalo. Međutim, prvo me obradova poprilična uzbrdica. Još smo u selu, na imanjima, pa je teren izdeljen pletenim ogradama, vrzinama, bodljikavom žicom. Provlačimo se, saginjemo, klanjamo, preskačemo, guramo i navaljujemo.
|
Mileta izlazi iz borove šume, prazne i puste.
|
|
Na sred livade, gde mu mesto nije, buket sitne zavodnice. Neobično mesto i vreme za ovu gljivu. Sigurno je kakav koren ispod, teško je to ispitati. Ono malo sunčanica što se pojavilo (uglavnom M.mastoidea), već je suvo, smežurano, sparušeno, kao i cela godina uostalom. Ulazimo u stare šljivare. Vreme i okruženje je na momente, potpuno nestvarno, stari vajati, štale, zarasle ograde. Čini se da na ovom okruženju, čovekovom rukom stvorenom, odavno niko nije poradio, samo vreme i priroda. Usred šljivika Mileta zastade, poziva me da vidim vilino kolo velike sisate levke (Clitocybe geotropa). Linija plodnih tela prolazi tik pored stabla šljive, pa se širi nizbrdo. Pečurke su zrele, velike, tanjiraste, gotovo bele, rastu po dve-tri u grupi, obeležavajući magični krug. Ubiramo polovinu gljiva, korpe su već popunjene velikim tanjirima. Nisam neki ljubitelj levki (Clitocybe spp.). Ovu veliku sisatu sam ranije samo probao, nije je nešto ni bilo. Ovoga puta ukrčkaćemo kakav sisati levački sos, nema nam druge.
|
Osim plavonoge modrikače, po livadama je bilo i ove ređe kapljaste (Lepista paneola).
|
|
Uspon ne prestaje, a ja sam odavno u prvoj. Na kratko ošišanoj livadi (frizeri su očigledno bile ovce), blješti se kolo gljiva, šeširi su beli, možda više bledi od osunčanog mesta. Pomislih rudnjače (A.campestris), njih ovog novembra ima posvuda (što bi se moglo reći samo za nekoliko vrsta gljiva ovog novembra). Kada sam prišao i okrenuo prvu gljivu, bilo je jasno da se radi o plavonogoj modrikači (Lepista personata). Dole ispod, nađosmo i rudnjače, stare, prezrele.
|
Sunce zalazi, mrak će uskoro.
|
|
Priroda je nestvarna, opuštajuća, prijateljska, grli nas i prima u mladu hrastovu šumu. U blizini se čuje motorna testera. Ne znam šta se to seče, kada je šuma tanka, žbunasta. U korenu svakog hrasta, napravila se velika gunta, zadebljanje, koje govori o višestrukim odsecanjima stabla u samo dve-tri decenije unazad. Na starijim panjevima, rascvetala se medenjača (ove godine je preplavila). Evo nas konačno na vrhu brda, gde jasenovo šiblje istiskuje hrast. U travi krugovi velike sisate levke, samo nje ima. Doduše, ima nešto i sunčanica.
|
Na granama lišćara pojavila se Pholiota tuberculosa.
|
|
Pogled u daljinu je lekovit, Sunce je počelo da propada za goru, oseća se kasnojesenja studen. Dozivam Đoleta, Đole doziva Miletu, sabiramo se, dogovaramo gde dalje. Ubrzo će mrak, valja nam nizbrdo. Silazimo kroz tunel od jasenovog šiblja, ispred nas puca čistina. Igra svetlosti nagoveštava skoriji zalazak Sunca. U vrzini nalazimo dronjave, posivele abažure ljoskavca. Nema veze, bobica je još u zdravlju, kisela, okrepljujuća, ponekad gorka.
|
Đole hvata poslednje zrake Sunca, slika deluje pomalo nestvarno.
|
|
Srce mi je na mestu, ova izmučena zemlja je ove godine dala, šta je mogla. Kao hajduci, upadamo na ograđeno imanje, poplaši smo ovce. Domaćin nudi rakiju, kafu, Mileta zastaje, započinje priču, Đole i ja udaramo o ivice livade, oivičene vrzinom. U dnu čistine, neobične ljuskavice (Pholiota sp.), sitne, žute, peckave. Reč je o ne baš čestoj vrsti, Pholiota tuberculosa, mislim da ih vidim drugi put u mojoj gljivarskoj priči. Pomrčina i hladan vazduh nas guraju niza stranu, izbijamo na uzan, asfaltni put, izgubili se nismo. Bol u leđima ukazuje na pređenu kilometražu. Vredelo je, kao uostalom, što uvek vredi. Priroda je iskren prijatelj ljudima otvorenim i blagonaklonim prema njoj. Ostaće zabeležena ova 2012. godina, kao gljivarska katastrofa u Srbiji.
|
|
|
